АУТОРИ

Наши аутори су кључна имена српске и светске књижевности попут Академика Матија Бећковића, Ивана Негришорца, савременог српског лиричара Рајка Петров Нога, једног од утицајнијих књижевних критичара и теоретичара књижевности ХХ века Нортропа Фраја, угледног шпанског писца, филозофа и есејисте Мигела де Унамуна и др.

УРЕДНИЦИ

Стефан Радуловић

Стефан Радуловић

Гл. и одговорни уредник
Стефан Радуловић је рођен у Новом Саду 1994.године. Завршио је Гимназију ,,Исидора Секулић'' 2013.године. Исте године уписује Економски факултет у Суботици на којем је дипломирао 2017.године, док је 2019. године стекао диплому Мастер економских наука, тренутно похађа Докторске академске студије Економског факултета у Суботици. Области усавршавања и истраживања; eкономија: Макроекономске политике, Маркетинг услуге и истраживања, Пословна економија и финансијско планирање, Пословна психологија и комуникације, Системи мерења перформанси, Интернационални маркетинг. У култури ради од 2016.године као директор издавачке куће Фондација Група север. Као главни и одговорни уредник потписао је преко 40 наслова до 2024.године, између осталог, аутора као што су Матија Бећковић, Иван Негришорац и Рајко Петров Ного, који представљају кључна имена савремене српске песничке сцене. Али и аутора као што су Нортроп Фрај и Мигел де Унамуно, који представљају реномиране светске ауторе.
Јован Делић

Јован Делић

Уредник
Дипломирао је 1971. на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности, где је магистрирао (1979) и докторирао (1996). Од децембра 1972. до краја јуна 1988. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1.октобра 1986. до 30.септембра 1991. био је лектор за српскохрватски језик на Семинару за словенску филологију Универзитета „Георг Аугуст“ у Гетингену. Од 1. јула 1998. професор је савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Kао професор по позиву, држао је предавања на славистичим катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, немачком и француском језику. Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Објавио је преко 900 библиографских јединица. Од 2007. до 2015. године руководио је пројектом који се бави поетиком српске поезије XX века и уређивао серију „Поетика” и „Поетичка истраживања” на Институту за књижевност и уметност. Добитник је десетак награда за науку о књижевности. Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника Зборника Матице српске за књижевност и језик постављен је 2000. године. Члан Удружења књижевника Србије. Уредник је на едицији Зборници.
Андреј Радуловић

Андреј Радуловић

Уредник
Рођен 4. 7 .1981. Андреј Радуловић (Нови Сад), пише поезију и прозу, а аутор је више предговора и рецензија. Дипломирао је и мастерирао на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Дипломирани је библиотекар. Од 2001.до 2015. обављао је функцију директора издавачке куће Орфеус из Новог Сада. Био је главни одговорни уредник програма у Малом центру културе. Од 2016.године ради у Градској библиотеци у Новом Саду. Члан је управног одбора Ликовног круга Петроварадинске тврђаве. 2020. године је уписао докторске студије, које тренутно похађа, на Филолошком факултету у Београду, фолдер: култура. Објављивао је текстове у Пољима, Летопису Матице српске, Панчевачком читалишту, Библиотекару, часопису Лик - Андрићевог  института у Вишеграду, Американском Србобрану из Чикага, Свескама и др. Живи и ради у Новом Саду. Уредник је на издању Златни век српског песништва(друго издање).
Бојана Ковачевић Петровић

Бојана Ковачевић Петровић

Уредник
Бojaнa Кoвaчeвић Пeтрoвић диплoмирaлa je, мaстeрирaлa и дoктoрирaлa нa Филoлoшкoм фaкултeту Унивeрзитeтa у Бeoгрaду. Дисeртaциjу нa тeму ,,Tрaгaњe зa идeнтитeтoм у дeлу Кaрлoсa Фуeнтeсa'' oдбрaнилa je 2017. гoдинe, пoд мeнтoрствoм др Дaлибoрa Сoлдaтићa. Зaпoслeнa je нa Филoзoфскoм фaкултeту Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду кao дoцeнт при Oдсeку зa рoмaнистику. Oбjaвилa je вишe дeсeтинa нaучних и стручних члaнaкa o књижeвнoм ствaрaлaштву К. Фуeнтeсa, M. Вaргaсa Љoсe, Р. Бoлaњa, O. Пaсa, Г. Mистрaл, С. Вaлдeс, Г. Maртинeсa, Ф. Aрaбaлa, Ф. Гaрсиje Лoркe… Прeдaвaлa je и излaгaлa у Meксику, Шпaниjи, Maђaрскoj, Румуниjи, Бугaрскoj, Црнoj Гoри, Србиjи. Бaви сe књижeвним, судским, симултaним и кoнсeкутивним прeвoђeњeм. Прeвeлa je тридeсeтaк дeлa хиспaнских aутoрa (рoмaнa, нoвeлa, eсeja, припoвeдaкa, пeсничких збирки и дрaмских тeкстoвa) и прирeдилa нeкoликo aнтoлoгиja шпaнскe и хиспaнoaмeричкe пoeзиje и припoвeднe прoзe. Члaницa je Друштвa хиспaнистa Срeдњe Eврoпe, Институтa зa интeркултурнa и кoмпaрaтивнa истрaживaњa ,,IDEAZ'' из Бeчa, ,,Latin American Studies Association'', Друштвa хиспaнистa Србиje, Удружeњa прoфeсoрa шпaнскoг jeзикa Србиje (APES) i Удружeњa књижeвних прeвoдилaцa Србиje. Уредник је на издањима: Мир у рату, Моја религија, Магла и О трагичном осећању живота
Момчило Вуксановић

Момчило Вуксановић

Уредник
Рођен 8. 4. 1955. у Подгорици. Дипломирао је на Факултету за физичку културу Универзитета у Сарајеву 19. септембра 1977. године. Магистрирао је на Факултету физичке културе Универзитета у Новом Саду 1996. године на којем је и одбранио докторску дисертацију 8. јуна 2000. године. Оснивач је и председник Српског народног вијећа Црне Горе. Оснивач је и председник Српског националног савјета Црне Горе које настаје на иницијативу Српског народног вијећа Црне Горе. Оснивач је и директор Књижевне задруге Српског народног вијећа која је у оквиру својих активности издала више од 200 наслова српских књижевника и штампала више од 150 хиљада књига на српском језику и ћириличном писму.Оснивач је интернет портала „Српске новине''.Оснивач је српског радиo програма „Cool“ који покрива највећи део простора Црне Горе. Оснивач је часописа „Српске новине“. Оснивач је и председник оснивачке скупштине Матице српске за Црну Гору. Оснивач је Одбора научног друштва „Милутин Миланковић“ за Црну Гору. Није члан ниједне политичке партије. Уредник је на издањима: Истрага предака, Његошевски покрет отпора и Златни век српског песништва(треће издање).
Мирјана Секулић

Мирјана Секулић

Уредник
Др Мирјана М. Секулић (1983) ванредни је професор за ужу научну област Хиспанске књижевности и култура на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Предаје више предмета на основним студијама, Савремени хиспаноамерички роман на мастер академским студијама и Теорије савременог субјекта: постколонијализам и имагологија на докторским студијама. Објавила је преко 40 научних радова у домаћим и страним научним часописима, зборницима са домаћих и међународних конференција, као и у тематским зборницима. Ауторка је монографије Шпанија Милоша Црњанског: имаголошка студија (Крагујевац, ФИЛУМ, 2019). Учесник је више пројеката, члан организационих и научних одбора више научних скупова. Уредник је тематских зборника, зборника са конференција и тематских бројева научних часописа. Основна поља интересовања су шпанска књижевност (Генерација 1898), мексичка књижевност 20. века (Карлос Фуентес), имагологија, постколонијалне студије, студије односа филма, историје и књижевности. Уредник је на издању: зборник Мигел де Унамуно у српској књижевности и науци ,,Сократ Мадрида'',

Стефан Радуловић је рођен у Новом Саду 1994.године. Завршио је Гимназију Исидора Секулић 2013.године. Исте године уписује Економски факултет у Суботици на којем је дипломирао 2017.године, док је 2019. године стекао диплому Мастер економских наука, тренутно похађа Докторске академске студије Економског факултета у Суботици. Области усавршавања и истраживања; eкономија: Макроекономске политике, Маркетинг услуге и истраживања, Пословна економија и финансијско планирање, Пословна психологија и комуникације, Системи мерења перформанси, Интернационални маркетинг.

У култури ради од 2016.године као директор издавачке куће Фондација Група север. Као главни и одговорни уредник потписао је преко 40 наслова до 2024.године, између осталог, аутора као што су Матија Бећковић, Иван Негришорац и Рајко Петров Ного, који представљају кључна имена савремене српске песничке сцене. Али и аутора као што су Нортроп Фрај и Мигел де Унамуно, који представљају реномиране светске ауторе.

Главни и одговорни уредник

Стефан Радуловић је рођен у Новом Саду 1994.године. Завршио је Гимназију Исидора Секулић 2013.године. Исте године уписује Економски факултет у Суботици на којем је дипломирао 2017.године, док је 2019. године стекао диплому Мастер економских наука , тренутно похађа Докторске академске студије Економског факултета у Суботици.Области усавршавања и истраживања , Економија: Макроекономске политике, Маркетинг услуге и истраживања, Пословна економија и финансијско планирање, Пословна психологија и комуникације, Системи мерења перформанси , Интернационални маркетинг.

 

У култури ради од 2016.године као директор издавачке куће Фондација Група север. Као главни и одговорни уредник потписао је преко 30 наслова до 2022.године , између осталог, аутора као што су Матија Бећковић, Иван Негришорац и Рајко Петров Ного, који представљају кључна имена савремене српске песничке сцене. Али и аутора као што су Нортроп Фрај и Мигел де Унамуно, који представљају реномиране светске ауторе. Од 2020.године се бави интернет маркетингом.

УРЕДНИЦИ

Бojaнa Кoвaчeвић Пeтрoвић диплoмирaлa je, мaстeрирaлa и дoктoрирaлa нa Филoлoшкoм фaкултeту Унивeрзитeтa у Бeoгрaду. Дисeртaциjу нa тeму Tрaгaњe зa идeнтитeтoм у дeлу Кaрлoсa Фуeнтeсa oдбрaнилa je 2017. гoдинe, пoд мeнтoрствoм др Дaлибoрa Сoлдaтићa. Зaпoслeнa je нa Филoзoфскoм фaкултeту Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду кao дoцeнт при Oдсeку зa рoмaнистику. Oбjaвилa je вишe дeсeтинa нaучних и стручних члaнaкa o књижeвнoм ствaрaлaштву К. Фуeнтeсa, M. Вaргaсa Љoсe, Р. Бoлaњa, O. Пaсa, Г. Mистрaл, С. Вaлдeс, Г. Maртинeсa, Ф. Aрaбaлa, Ф. Гaрсиje Лoркe

Прeдaвaлa je и излaгaлa у Meксику, Шпaниjи, Maђaрскoj, Румуниjи, Бугaрскoj, Црнoj Гoри, Србиjи. Бaви сe књижeвним, судским, симултaним и кoнсeкутивним прeвoђeњeм. Прeвeлa je тридeсeтaк дeлa хиспaнских aутoрa (рoмaнa, нoвeлa, eсeja, припoвeдaкa, пeсничких збирки и дрaмских тeкстoвa) и прирeдилa нeкoликo aнтoлoгиja шпaнскe и хиспaнoaмeричкe пoeзиje и припoвeднe прoзe. Члaницa je Друштвa хиспaнистa Срeдњe Eврoпe, Институтa зa интeркултурнa и кoмпaрaтивнa истрaживaњa IDEAZ из Бeчa, Latin American Studies Association, Друштвa хиспaнистa Србиje, Удружeњa прoфeсoрa шпaнскoг jeзикa Србиje (APES) i Удружeњa књижeвних прeвoдилaцa Србиje.

Jovan Delic

Дипломирао је 1971. на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности, где је магистрирао (1979) и докторирао (1996). Од децембра 1972. до краја јуна 1988. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1.октобра 1986. до 30.септембра 1991. био је лектор за српскохрватски језик на Семинару за словенску филологију Универзитета „Георг Аугуст“ у Гетингену. Од 1. јула 1998. професор је савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Kао професор по позиву, држао је предавања на славистичим катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, немачком и француском језику. Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Објавио је преко 900 библиографских јединица. Од 2007. до 2015. године руководио је пројектом који се бави поетиком српске поезије XX века и уређивао серију „Поетика” и „Поетичка истраживања” на Институту за књижевност и уметност. Добитник је десетак награда за науку о књижевности.

Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника Зборника Матице српске за књижевност и језик постављен је 2000. године. Члан Удружења књижевника Србије.

Momo Vuksanovic

Рођен 08.04.1955. у Подгорици. Дипломирао је на Факултету за физичку културу Универзитета у Сарајеву 19. септембра 1977. године. Магистрирао је на Факултету физичке културе Универзитета у Новом Саду 1996. године на којем је и одбранио докторску дисертацију 8. јуна 2000. године.

Оснивач је и председник „Српског народног вијећа Црне Горе“. Оснивач је и председник „Српског националног савјета Црне Горе“ које настаје на иницијативу „Српског народног вијећа Црне Горе“. Оснивач је и директор „Књижевне задруге Српског народног вијећа“ која је у оквиру својих активности издала више од 200 наслова српских књижевника и штампала више од 150 хиљада књига на српском језику и ћириличном писму.Оснивач је интернет портала „Српске новине“.Оснивач је српског радиo програма „Cool“ који покрива највећи део простора Црне Горе.
Оснивач је часописа „Српске новине“.

Оснивач је и председник оснивачке скупштине Матице српске за Црну Гору. Оснивач је Одбора научног друштва „Милутин Миланковић“ за Црну Гору. Није члан ниједне политичке партије.

УРЕДНИЦИ

Бojaнa Кoвaчeвић Пeтрoвић диплoмирaлa je, мaстeрирaлa и дoктoрирaлa нa Филoлoшкoм фaкултeту Унивeрзитeтa у БeoгрaдуЗaпoслeнa je нa Филoзoфскoм фaкултeту Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду кao дoцeнт при Oдсeку зa рoмaнистику

Oбjaвилa je вишe дeсeтинa нaучних и стручних члaнaкa o књижeвнoм ствaрaлaштву К. Фуeнтeсa, M. Вaргaсa Љoсe, Р. Бoлaњa, O. Пaсa, Г. Mистрaл, С. Вaлдeс, Г. Maртинeсa, Ф. Aрaбaлa, Ф. Гaрсиje Лoркe.

Прeвeлa je тридeсeтaк дeлa хиспaнских aутoрa и прирeдилa нeкoликo aнтoлoгиja шпaнскe и хиспaнoaмeричкe пoeзиje и припoвeднe прoзe. Члaницa je Друштвa хиспaнистa Срeдњe Eврoпe, Latin American Studies Association, Друштвa хиспaнистa Србиje, Удружeњa прoфeсoрa шпaнскoг jeзикa Србиje (APES) i Удружeњa књижeвних прeвoдилaцa Србије.

Jovan Delic

Рођен је 1949. године у Борковићима, Плужине. Дипломирао је 1971. на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности, где је магистрирао (1979) и докторирао (1996).

Од 1. јула 1998. професор је савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Kао професор по позиву, држао је предавања на славистичим катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину.

Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Објавио је преко 900 библиографских јединица.  Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника Зборника Матице српске за књижевност и језик постављен је 2000. године. Члан je Удружења књижевника Србије.

Momo Vuksanovic

Рођен 08.04.1955. у Подгорици. Дипломирао је на Факултету за физичку културу Универзитета у Сарајеву 19. септембра 1977. године. Магистрирао је на Факултету физичке културе Универзитета у Новом Саду 1996. године на којем је и одбранио докторску дисертацију 8. јуна 2000. године.

Оснивач је и председник „Српског народног вијећа Црне Горе“. Оснивач је и председник „Српског националног савјета Црне Горе“ које настаје на иницијативу „Српског народног вијећа Црне Горе“.

Оснивач је и директор „Књижевне задруге Српског народног вијећа“ која је у оквиру својих активности издала више од 200 наслова српских књижевника и штампала више од 150 хиљада књига на српском језику и ћириличном писму.Оснивач је интернет портала „Српске новине“.

Рођен 04.07.1981. Андреј Радуловић (Нови Сад), пише поезију и прозу , а аутор је више предговора и рецензија. Дипломирао је и мастерирао на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду.

Дипломирани је библиотекар. Од 2001.до 2015. обављао је функцију директора издавачке куће Орфеус из Новог Сада. Био је главни одговорни уредник програма у Малом центру културе. Од 2016.године ради у Градској библиотеци у Новом Саду. Члан је Управног одбора Ликовног кгура Петроварадинске тврђаве

2020. године је уписао Докторске студије , које тренутно похађа , на Филолошком факултету у Београду, фолдер култура. Објављивао је текстове у Пољима, Летопису Матице српске, Панчевачком читалишту, Библиотекару , часопису Лик – Андрићевог  института у Вишеграду, Американском Србобрану из Чикага, Свескама и др. Отац је четворо деце. Живи и ради у Новом Саду.

ПАРТНЕРИ

Поносни смо на веома успешне пројекте саиздаваштва са партнерима као што су издавачке куће: Лагуна, Чигоја, Књижевна задруга српског народног вијећа и Центар за културе – Плужине. Поред тога, поносни смо и на сарадњу са Шпанским министарством за културу и спорт, Градском управом за културу и Развојним фондом Војводине.