Моја корпа (0)
Затвори
КО ЈЕ БИО МИГЕЛ ДЕ УНАМУНО?
Без обзира на чињеницу да је Мигел де Унамуно нашироко познат у стручној јавности и пасионираним читалачким круговима, стиче се утисак да шира читалачка јавност у Србији не познаје Унамуна у мери у којој то заслужује један од значајнијих шпанских аутора свих времена. Стога смо припремили текст који ће представити овог сјајног аутора и наш пројекат Изабраних дела који је започет 2021. године. Мигел де Унамуно је био врсни интелектуалац, припадник чувене Генерације 1898, професор и ректор Универзитета у Саламанки и аутор значајних дела која су обележила историју шпанске (и европске) књижевности и филозофије. Био је филозоф, писац и песник, ако имамо у виду интелектуалну и тематску разноврсност његових остварења, најзначајнија фигура шпанске културне сцене, с краја XIX и почетком XX века.
Мигел де Унамуно (Miguel de Unamuno) рођен је 1864. године у Билбау, у баскијској трговачкој породици. Детињство и рану младост је провео у родном граду. Студирао је филозофију и књижевност у Мадриду, где је стекао звање доктора филозофије. Године 1891. добио је катедру за старогрчки језик на Универзитету у Саламанки, коју је држао с прекидима све до своје смрти. Од 1900. до 1916. године, када је смењен из политичких разлога, обављао је функцију ректора Универзитета у Саламанки. За време Првог светског рата био је на страни савезника и истакао се као пријатељ Француске. Због честих напада на ондашњег председника владе, Прима де Риверу, и краља Алфонса XIII протеран је 1924. на Фуертевентуру (Канарска острва), одакле су га ослободили Французи и одвели у Париз. Осетивши се усамљеним у француској престоници, преселио се у место Ондај на француско-шпанској граници, како би био што ближе својој вољеној Шпанији. Када је пала диктатура Прима де Ривере, вратио се у Шпанију, укључио се активно у политички живот Друге шпанске републике и поново преузео дужност ректора и предавача на Универзитету у Саламанки. Умро је 31. децембра 1936. године, непосредно пред избијање шпанског грађанског рата, сâм и сукобљен са обе стране тог трагичног сукоба.
Мигел де Унамуно, интелектуалац парекселанс, био је припадник чувене Генерације 1898, професор и ректор Универзитета у Саламанки и аутор значајних дела која су обележила историју шпанске (и европске) књижевности и филозофије.
ФОНДАЦИЈА ГРУПА СЕВЕР
Уредништво
Ауторка Јована Тодоровић је истраживала рецепцију Мигела де Унамуна у српској књижевности и науци. Пратећи динамику превођења и писања о Мигелу де Унамуну у Србији (претходно Југославији), видимо да се први контакти остварују током међуратног периода, када је у југословенској, односно српској култури постојало велико интересовање за политичка и културно-историјска дешавања у Шпанији. У српској штампи тога времена Шпанији је дато доста простора, с посебном пажњом пратила и збивања која се тичу Мигела де Унамуна, као што су повратак у Шпанију, политичке изјаве, смена на месту ректора и његова смрт. Деведесетих година двадесетог века Унамуновим делом почињу интензивније да се баве српски хиспанисти, што ће у двадесет и првом веку бити још израженије. Веома драгоцене изворе представљају и текстови расути у периодици. Аутори ових текстова нису само хиспанисти, већ и личности попут Николе Милошевића, Ксеније Атанасијевић, Милана Комненића, Сретена Марића, Гојка Божовића, итд. Ипак, хиспанисти јесу ти који имају кључну улогу у приближавању Унамуновог стваралаштва српској култури.
Мигел де Унамуно, као човек чврстих убеђења и идеала, који се огледају у његовом целокупном стваралаштву, оштро се супростављао свим појавама које су ограничавале слободу мишљења. Изражавао је забринутост за будућност Шпаније, као интелектуалац, који промишља о многим савременим темама друштвеног, психолошког или политичког карактера. За живота су га препознавали по есејима у којима је размишљао о религији, метафизици, политици и шпанској култури. Већ је речено – Унамунова филозофија, као и свака друга, има једно исходиште – чежњу за бесмртношћу. Био је и велики стваралац, и аутентична личност. Велики српски књижевник Милош Црњански, у свом есеју ,,Трагедија Мигела де Унамуна“, предочава да је овај чувени шпански стваралац био неко време поштован као Толстој Шпаније, и, приликом једног од сусрета са њим, у Мадриду, запажа да је изгледао ведар и немилосрдан, као неки стари Сократ Мадрида. О значају овог сусрета и утиску који је на Црњанског оставио овај шпански писац и мислилац сведочи чињеница да је о Унамуновој личности писао у више текстова. Сусрете Милоша Црњанског с Мигелом де Унамуном детаљно истражујe проф. др Мирјана Секулић.
Велики српски књижевник Милош Црњански, у свом есеју ,,Трагедија Мигела де Унамуна'', предочава да је овај чувени шпански стваралац био неко време поштован као ,,Толстој Шпаније''.
Приликом једног од сусрета с њим, у Мадриду, запажа да је изгледао ведар и немилосрдан, као неки стари ,,Сократ Мадрида''.
Приликом једног од сусрета с њим, у Мадриду, запажа да је изгледао ведар и немилосрдан, као неки стари ,,Сократ Мадрида''.
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
Писац
Унамунова филозофија, као и свака друга, има једно исходиште - чежњу за бесмртношћу.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ
Филозоф и писац
Изабрана дела - Мигел де Унамуно
Подухват објављивања Изабраних дела, у издању издавачке куће ,,Фондација Група север“, Мигела де Унамуна, започет је 2021. године. Издавачки план, који нам је доставила проф. др Бојана Ковачевић Петровић (уредник на издањима објављеним 2021. и 2022), дефинисао је потенцијал који пројекат поседује. С обзиром на чињеницу да у српској култури постоји вишедеценијска заинтересованост за стваралаштво овог шпанског мислиоца, окупили смо угледне српске професоре, књижевне критичаре и филозофе, с идејом да представимо богатство његовог дела. Посебнo смо водили рачуна о принципу разноврсности дела, јер, по речима Николе Милошевића, између Унамуна филозофа и Унамуна писца постоји извесна, значењем необично богата, кључна разлика коју морамо имати у виду, ако хоћемо до краја да осветлимо ону скривену, дубинску, раван његове мисли. Настојали смо да, у потпуности, ангажујемо капацитете како би Изабрана дела могла да буду оно што су и данас – изузетан издавачки подухват. Пројекат Изабрана дела Мигела де Унамуна има и међународни значај. Од самог почетка подржан је од стране Шпанског министарства за културу и спорт које је препознало одговоран приступ стваралаштву Мигела де Унамуна.
Између Унамуна филозофа и Унаумуна писца постоји извесна, кључна, разлика коју морамо имати у виду ако хоћемо до краја да осветлимо ону скривену, дубинску, раван његове мисли.
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ
Филозоф и писац
Пројекат има и међународни значај, од самог почетка подржан је од стране Шпанског министарства за културу.
ФОНДАЦИЈА ГРУПА СЕВЕР
Уредништво
У оквиру Изабраних дела, до сада, објавили смо следећа издања:
- Мир у рату (2021)
- Магла (2021)
- Моја религија и др. кратки есеји (2021)
- О трагичном осећању живота (2022)
- Драме (2023)
- Како се прави роман (2024)
Мир у рату, назив је романа Мигела де Унамуна који је др Јелена Рајић први пут превела на српски језик 2021. године. Унамуно је истицао да су дела Лава Николајевића Толстоја оставила дубок траг на њега. Идеја да се једна епоха из шпанске прошлости сагледа из угла непосредних учесника рата, али и посматрача, људи који нису ратовали, али су ратом били дубоко погођени, настала је из Унамуновог сусрета са познатим Толстојевим делом.
Овде, у овој књизи – која представља оно што сам био – садржано је дванаест година рада; овде сам сакупио срж и плод искуства свог детињства и своје младости; овде се налази одјек, а можда и наговештај најдубљих сећања мог живота и живота народа у којем сам рођен и васпитан; овде се налази моја спознаја историје, а са њом и уметности.
МИГЕЛ ДЕ УНАМУНО
Одломак из романа ,,Мир у рату''
Мигел де Унамуно │Мир у рату
1,500.00 рсд
Док је стварао ову књигу, Унамуно је прошао кроз многе личне трансформације: од дубоке религиозне кризе, преко жеље да изврши самоубиство до размишљања о људској бесмртности, која ће постати средишња тема његовог филозофског и књижевног дела.
Моја религија и други кратки есеји чине двадесет три текста објављена највећим делом у аргентинском листу Ла насјон (,,La nación“) из Буенос Ајреса у периоду од 1906. до 1909. године. Есеј који претпоставља дијалог аутора и читаоца омогућавао је Унамуну да се оствари као мислилац и интелектуалац који буди колективну свест у Шпанији.
И добро, казаће: која је твоја религија? А ја ћу одговорити: моја религија је потрага за истином у животу и животом у истини, иако сам свестан да их нећу пронаћи за живота. И ја желим да водим своју борбу немарећи за победу. Зар не постоје војске па и народи који иду ка сигурном поразу? Зар не састављамо похвале онима који су погинули у борби уместо да се предају? Е, то је моја религија.
МИГЕЛ ДЕ УНАМУНО
Одломак из есеја ,,Моја религија''
Мигел де Унамуно │ Моја религија
1,250.00 рсд
Унамуно је , у оквиру ове збирке , написао преко двадесет есеја која се на разне начине дотичу религије и Унамуновог размишљања о животу.
У оквиру Изабраних дела Мигела де Унамуна објављен је први превод ове књиге на српски језик, који је урадила др Мирјана Секулић, ауторка више научних чланака о есејима и религији у Унамуновом делу.
У роману Магла, протагонисту муче егзистенцијалне теме, он преиспитује себе и своје постојање. Стога одлази у Саламанку да упозна свог творца, Мигела де Унамуна, што доводи до расправе књижевног лика и његовог творца. Ово Унамуново дело је роман („новела” на шпанском језику) који аутор назива „нивола” како би га разликовао од овог жанра, свестан да је написао дело које се не уклапа у традиционалне одлике жанра. У Магли се преплићу и мешају сан и јава, стварност и фикција и то су речи које на најбољи начин представљају суштину овог дела.
Мигел де Унамуно │Магла
1,250.00 рсд
Магла (Мигел де Унамуно) се сматра његовим најзначајнијим романом , како због особеног регистра, егзистенцијалистичких тема и преплитања стварности и књижевности, тако и због чињенице да је аутор током стварања овог романа осмислио нову књижевну прозну врсту и назвао је „нивола“. На тај начин је могао несметано да изрази све своје замисли, растерећен круте форме романа.
О трагичном осећању живота написао је човек по нечему духовно близак аутору Заратустре. Овом темом се бави и филозоф и историчар уметности Саша Радојчић истражујући однос између филозофског дела Мигела де Унамуна и Фридриха Ничеа, подсећајући нас да оба аутора стављају трагичко у наслове неких својих дела и да тај појам улази у језгро њихових филозофских схватања, да обојица виде човеково постојање суштински обележено трагиком.
Има нешто што ћемо, у недостатку другачијег имена, назвати трагичним осећањем живота које повлачи читаво поимање живота и света, читаву философију, мање-више исказану, мање-више свесну. То осећање могу да
имају, и имају га, не само појединци, већ и читав народ.
МИГЕЛ ДЕ УНАМУНО
Одломак из ,,О трагичном осећању живота''
Попуст!
О трагичном осећању живота │Мигел де Унамуно
2,000.00 рсд 1,400.00 рсд
Tрагична битка између разума и душе – трагична услед своје неразрешивости, јер нити разум са апсолутном сигурношћу може устврдити да смрт значи крај постојања, нити вера извесност бесмртности. Препуштање таквим трагичним супротностима, из којих је састављен живот, услов је човекове целовитости.
У трећој фази подухвата, 2023. године, др Јелена Рајић је сачинила избор значајних Унамунових драмских дела за превод. Избор је обухватио драме: Сфинга, Други, Брат Хуан или свет је позориште, Сенке сна и Други. Представљање драмског стваралаштва Мигела де Унамуна донело је нову вредност нашој едицији. Драмско стваралаштво Унамуна, до овог момента запостављено у српској књижевности, посебно је значајно због повезница са његовим романима и есејима који су већ превођени на српски језик. Колико је Унамуно ценио драмско стваралаштво говори и податак да је за собом оставио низ започетих и недовршених комада, као и знатан број есеја и чланака, како о позоришној уметности уопште, тако и о шпанском позоришту свог времена. Др Јелена Рајић, ауторка превода Изабраних драма, закључује да је један од циљева Унамуновог драмског стваралаштва био да своју филозофску проблематику размотри и уобличи, служећи се изражајним могућностима драмске уметности. Унамуна занима порука дела више од сценских ефеката, од спектакла.
Већ неко време сматрам да нашој савременој драматургији недостаје страст, изнад свега страст, недостаје јој трагедија, недостаје јој драма, недостаје јој снага.
МИГЕЛ ДЕ УНАМУНО
Одломак из дела ,,Драме''
Попуст!
Мигел де Унамуно │Драме
3,000.00 рсд 2,200.00 рсд
Док се о Унамуновом филозофском и књижевном делу писало веома опширно и подробно, позоришни комади привукли су много мање пажње, иако представљају саставни део његовог мишљења и идеја које је излагао у есејима, роману и поезији. Унамуно није сматрао позориште ни маргиналним ни безначајним жанром. Ово издање обухвата следеће Унамунове драме: Сфинга, Други, Брат Хуан или свет је позориште, Федра и Сенке сна у преводу др Јелене Рајић.
Најзад, ове године је објављено дело Како се прави роман. У овом делу се налазе све Унамунове теме: прошлост, садашњост и будућност Шпаније, политичке прилике, изгнанство; време и вечност; смртност и бесмртност; личност и књижевни лик, питање другог, однос између романа и историје, фикције и стварности, живота и романа… Јунакова прича испрекидана је бројним ауторским екскурсима, од којих никако најмањи није онај који се тиче превођења текста на француски језик, и ауторовог поновног превођења, или преисписивања, изнова на шпански.
Да ли је реч о роману или о есеју? Данас бисмо пре рекли да је то роман. Како се прави роман је прича о тескоби изазваној открићем да смрт неизбежно долази, „у историји, или ван ње”.
МИГЕЛ ДЕ УНАМУНО
Одломак из дела ,,Како се прави роман''
Ново
Мигел де Унамуно │Како се прави роман
1,200.00 рсд
Да ли је реч о роману или о есеју? Данас бисмо пре рекли да је то роман. Како се прави роман је прича о тескоби изазваној открићем да смрт неизбежно долази, „у историји, или ван ње”. Јунакова прича испрекидана је бројним ауторским екскурсима, од којих никако најмањи није онај који се тиче превођења текста на француски језик, и ауторовог поновног превођења, или преисписивања, изнова на шпански.
Ту су све Унамунове теме: прошлост, садашњост и будућност Шпаније, политичке прилике, изгнанство; време и вечност; смртност и бесмртност; личност и књижевни лик, питање другог, однос између романа и историје, фикције и стварности, живота и романа…
Округли сто о Мигелу де Унамуну
У оквиру месеца шпанске културе, у културној станици Свилара, 7. 11. 2023. године одржан је округли сто „Мигел де Унамуно у српској књижевности и науци” а међу учесницима су се нашли угледни српски професори и млади истраживачи. Након округлог стола, ове године објављен је и зборник о Мигелу де Унамуну под називом Сократ Мадрида. Аутори: Јелена Рајић, Драгана Бајић, Мирјана Секулић, Александра Манчић, Јована Тодоровић, Уго Маркос Бланко, Владимир Папић и Саша Радојчић дали су немерљив допринос рецепцији Мигела де Унамуна у српској књижевности и науци у следећим истраживачким областима:
- „Мисао о књижевности Мигела де Унамуна у књизи Моја религија и други кратки есеји”,
- „Цитатност у филозофском и књижевном стваралаштву Мигела де Унамуна”,
- „Рецепција дела Мигела де Унамуна у српској култури са библиографијом”,
- „Књижевност по Унамуну – Kако се прави роман, и како се преводи”,
- „Унамуно Милоша Црњанског: моралист, савест и Дон Кихот”,
- «La docencia según unamuno» („Настава према Унамуну”),
- „Унамунова проза и превођење”,
- „Трагичко: Ниче и Унамуно”.
Округли сто о Мигелу де Унамуну, културна станица Свилара, 7. 11. 2023.
У веома интересантном огледу Саше Радојчића се упоређују позиције Фридриха Ничеа и Мигела де Унамуна у погледу појма трагичког. Разлике у схватању трагичког упућују на различите основне позиције двојице мислилаца – Ничеов артистички витализам и Унамунов религиозни егзистенцијализам. Своја схватања трагичког они илуструју симболичким ликовима – Дионисом и Заратустром (Ниче), односно Дон Кихотом (Унамуно). Разлика њихових двеју позиција остаје на делу и онда када их покреће сличан проблем, као што је увид у негативне аспекте модерног развоја човека и његовог друштва. Једна могућа тачка додира њихових позиција налази се у размишљањима о смеху, као реакцији на ситуацију и важну карактеристику симболичких ликова Заратустре и Дон Кихота.
И управо овде, у схватању о смеху као одлучујућој карактеристици кихотизма, налази се једна, неочекивана могућност успостављања тачка сличности између Унамуна и Ничеа, не у смислу неке тачке утицаја, него пре као место сродних закључака повучених из различитих премиса.
Није ли у Веселој науци Ниче употребио као ознаку за човека – „животиња која се смеје”? Не живи ли његов Заратустра у сталној трагикомедији, не прописује ли, помало усиљено, „десет пута на дан се мораш смејати”, није ли он „посветио свој смех”? Посвећивање смеха има смисла, како то каже један тумач Ничеове мисли, „само код вишег духовног човека који пати” . У том смеху сусрећу се Заратустра и – Дон Кихот. Зашто да не и Ниче и Унамуно? Смех је довољно удаљен од модерних рационалистичких идеала субјективности која се према свету односи сазнавајући га и овладавајући њиме, у смеху је могуће да добије израз један не-освајачки афинитет према свету, његово прихватање пре него императив да се свет промени. Топла ведрина смеха се разликује од хладне јасноће и разговетности разума. Бити способан за смех проширује оквире наших реаговања на стварност и даје нам чудну супериорност коју нисмо хтели, нити смо могли хтети, намерно да стекнемо – а смејати се себи самом, смејати се упркос трагичком осећању живота, због тог осећања, редак је благослов.
У том смеху сусрећу се Заратустра и – Дон Кихот. Зашто да не и Ниче и Унамуно? Смејати се упркос трагичком осећању живота, због тог осећања, редак је благослов.
САША РАДОЈЧИЋ
Одломак из ,,Унамуно и Ниче: Трагичко''
Округли сто окупио је еминентне проучаваоце књижевног и филозофског рада Мигела де Унамуна у Србији. На округлом столу учешће је узело седам садашњих и некадашњих универзитетских професора и сарадника са Филолошког факултета у Београду, Факултета уметности у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду, Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и Института за књижевност и уметност у Београду.
Др Мирјана Секулић у раду „Унамуно Милоша Црњанског: моралист, савест и Дон Кихот” износи резултате фактографских и биографских истраживања о сусрету Милоша Црњанског и Мигела де Унамуна 1933. године у Шпанији. Посебно је значајно запажање да су исходи тог догађаја утицали на слику о Шпанији и анализу одговарајуће историјске и друштвене епохе у текстовима српског књижевника. Истиче се да Црњански разматра личност Унамуна пре свега у политичком контексту Друге републике, кроз термине „шпанска пера”, „шпански интелектуалци”, „моралист”, „савест Шпаније”, „Дон Кихот”. Ставови Милоша Црњанског затим су доведени у везу са Унамуновим схватањима изложеним у различитим текстовима, чланцима и есејима кроз које се увиђа да је Унамуно био јединствен спој писца, мислиоца и политички ангажованог интелектуалца.
Пројекат превода Унамунових дела, у оквиру ког је зборник и сачињен, доказује своју изузетну вредност у савременим интелектуалним и културним оквирима у Србији.
МИРЈАНА СЕКУЛИЋ
Уредница на зборнику ,,Сократ Мадрида''
Ново
Попуст!
Зборник радова о Мигелу де Унамуну │Сократ Мадрида
1,500.00 рсд 900.00 рсд
Мигел де Унамуно је био врсни интелектуалац, припадник чувене Генерације 1898, професор и ректор Универзитета у Саламанки и аутор значајних дела која су обележила историју шпанске (и европске) књижевности и филозофије. Био је филозоф, писац и песник, ако имамо у виду интелектуалну и тематску разноврсност његових остварења, најзначајнија фигура шпанске културне сцене, с краја XIX и почетком XX века.
Надамо се да смо успели јасније да представимо аутора Мигела де Унамуна, рецепцију његовог дела у српској књижевности и науци, као и наш пројекат Изабраних дела који је заокружен организацијом округлог стола о Мигелу де Унамуну. Учинили смо доступним краћи увид у невероватну разноврсност Унамуновог дела. Овим путем вас позивамо да погледате Изабрана дела (дугме испод) и да поручите издања која вас/уколико вас интересују.