Силуан (путујући монах) је, сасвим одговорио своме задатку, сведочећи да је наше постојање , од прапочетка, лутање и распетост између жеља , хтења, могућности ; распетост између свести и несвести ; између тамне и светле стране нашег бића , где нам се , с једне стране, Господ блаконаклоно смеши , исказујући нам своју наднаравну љубав, а , с друге стране, сотона церека и руга свему оном добром , што ми , увек недовољни себи, од Господа желимо да примимо.