Зборник – Мигел де Унамуно

Мигел де Унамуно је био врсни интелектуалац, припадник чувене Генерације 1898, професор и ректор Универзитета у Саламанки и аутор значајних дела која су обележила историју шпанске (и европске) књижевности и филозофије. Био је филозоф, писац и песник, ако имамо у виду интелектуалну и тематску разноврсност његових остварења, најзначајнија фигура шпанске културне сцене, с краја XIX и почетком XX века.

Као човек чврстих убеђења и идеала, који се огледају у његовом целокупном стваралаштву оштро се супростављао свим појавама које су о граничавале слободу мишљења. Изражавао је забринутост за будућност Шпаније, као интелектуалац, који промишља о многим савременим темама друштвеног, психолошког или политичког карактера. За живота су га препознавали по есејима у којима је размишљао о религији, метафизици, политици и шпанској култури. Већ је речено – Унамунова филозофија, као и свака друга, има једно исходиште – чежњу за бесмртношћу.

Био је и велики стваралац, и аутентична личност. Велики српски књижевник Милош Црњански, у свом есеју Трагедија Мигела де Унамуна, предочава да је овај чувени шпански стваралац био неко време поштован као Толстој Шпаније, и, приликом једног од сусрета са њим, у Мадриду, запажа да је изгледао ведар и немилосрдан, као неки стари Сократ Мадрида. О значају овог сусрета и утиску који је на Црњанског оставио овај шпански писац и мислилац сведочи чињеница да је о Унамуновој личности писао у више текстова.