Аутор Иван Негришорац анализира дело (аутобиографију) Борислава Михајловића МИХИЗА ,,О другима''. Михизова аутобиографија садржи девет целина. Тих девет наративних целина су: прича о породици и завичају; прича о традиционалној образовној институцији као што је Карловачка гимназија; прича о Другом светском рату, те о ратној пометњи и страдању; прича о Београдском универзитету у поратним околностима; прича о војничком животу; прича о друштвено релевантним институцијама као што су НИН као новинарска, медијска кућа и Матица српска као најстарија српска културна институција; прича о узорним, занимљивим људима као што су Иво Андрић и Милован Ђилас; прича о подстицајним странствовањима и путовањима, пре свега у Француску, као и трајнијим повременим боравцима у културолошкој специфичности Ровиња; прича о себи, о својој породици и о најближим пријатељима. Оцењујући Михиза као бунтовног, модернистичког традиционалисту, а његово дело као посебну наративну вредност насталу на размеђу жанрова аутобиографије и мемоара, аутор се у уводном делу студије позабавио реконструкцијом настанка самога дела, као и описом разноврсности критичке рецепције. У даљем току наратолошке и интерпретативне анализе он се оријентисао ка три групе питања на која је Михиз имао промишљене и јасне одговоре, а та питања су: О чему приповедати? Како приповедати? И зашто приповедати?